О књизи: година / Изабрала је сто поред прозора. Вечерњи ресторан био је испуњен гласовима посетилаца, звецкањем чаша и лаганим мирисом скупих цигарета. Често је долазила у овај ресторан, овде није било тако усамљено као код куће. Уз лагану вечеру, проводила је усамљене вечери, утаживши глад и забављајући се гледајући оне око себе. Специфичност њеног посла није јој дала могућност да комуницира са људима. Током година осећала је недостатак такве комуникације.